Istrajni u nagovaranju na ostavku

Redakcija

podnaslovi

Malo, malo – pa ostavka

Gradonačelnikova obećanja (hronologija u nastavcima, drugi deo)

ESTRADA – Morali smo da zatvorimo za javnost sednice Opštinskog veća. Nisu članovi Veća ni glumci, ni pevači da se slobodno ponašaju pred TV kamerama. Ljudi su mnogo opušteniji i slobodnije se ponašaju bez novinara i mnogo bolje i lepše diskutuju kad nema kamera. Osim toga, i u vašoj profesiji ima poštenih i savesnih novinara, ali ima i onih drugih – zlonamernih. E ti se uhvate za neki lapsus, pa onda udaraju po novinama, pišu, pa je čoveka sramota! E, zato smo zatvorili za javnost sednice Opštinskog veća. (15. jun 2005).

NEMOĆ – Sve što je loše, ili bude loše u ovom gradu, ide na adresu predsednika Opštine, tj. mene. Svi kažu – ne valja ti to, ne valja ti ovo, a ja ne mogu ni na šta da utičem. Jer, ako se misli da je Zakon o lokalnoj samoupravi Srbije predsedniku dao velika ovlašćenja, evo danas ste videli da ja nemam nikakva ovlašćenja. Ako hoćemo skupštinsku većinu, i da se održi sednica, ima da ima poslušnike – druge nema! Svi smo mi na tapetu i treba da nas građani kritikuju, ali građani moraju da znaju da se ja ne slažem sa ovakvim radom SO Valjevo i ovakvim smenjivanjem direktora. Ali, šta mogu – ja se ne pitam! (24. jun 2005).

OSTAVKA (1) – Mogu da kažem da sam danas doživeo fijasko! Doživeo sam nepoverenje od Skupštine opštine i ne samo skupštine nego i svoje odborničke grupe Nove Srbije. I onda se ovde postavlja pitanje moje smene. Ja bih prvi to pitanje postavio skupštini, ali ona se razišla! Meni, posle ovoga, ostaje da razmislim da li da podnesem ostavku, ili da nastavim da izvršavam želje i odluke drugih? A priznaćete, to je neslavna uloga. Ostaje da ja razmislim, a neka razmisli i skupština. Ne znam da li je od značaja za skupštinu, ali ja sam stvarno razočaran jer ovo ne vodi ničemu. (24. jun 2005).

MALINARI – Ja sam pre tri-četiri dana održao sastanak sa malinarima. Dogovorili smo se šta bi moglo da se uradi oko maline. Uključili su se i ljudi iz „Srbijanke” i pokazali dobru volju da pomognu u toj situaciji. Juče smo, moj zamenik Zoran Ilić i ja, bili u Beogradu da uspostavimo kontakt sa Ministarstvom za poljoprivredu Srbije. Zvali smo iz kabineta ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića i nažalost dobili obeshrabrujuću vest – ministarka poljoprivrede gđa Dulić nam je kratko rekla da „Srbijanka” nije ušla u grupu preduzeća kojima će se isplatiti subvenicije. (8. jul 2005).

BRATIMLJENJE – Pre nekoliko dana na jednom skupu, u užem krugu, pala mi je na pamet jedna ideja. Godinama sarađujemo, imamo dobre odnose, pa sam ja predložio bratimljenje Čačka i Valjeva. Na nama je iz Valjeva i našim gostima iz Čačka da razmislimo hoćemo li to i učiniti, mislim da bi to bilo dobro jer imamo dosta sličnoga, što reko Matija Bećković da ne počnem da nabrajam odmah ćete se setiti! (23. avgust 2005).

JAZ – Jedno od mojih predizbornih, ali i predsedničkih obećanja je srećivanje Jaza. Taj deo grada, upravo oko Jaza, sa onim kućama posivelim od vlage, obraslim mahovinom, to je bruka i sramota. Kad čovek tuda prolazi poželi da što pre sa tog mesta pobegne. I zato je uređenje Jaza prioritetna obaveza ovoga grada, dolaze nam turisti a mi se brukamo. Videćemo da to sredimo do kraja godine, makar jedan deo. (25. avgust 2005).

GASIFIKACIJA – Bili smo u Beogradu na sastanku, gde je potpisan dokument kojim se opštine obavezuju da će učestvovati u projektu gasifikacije. Za taj projekat planirano je 27 opština i biće pokrivena cela teritorija Srbije. Najavili su nam, pozvaće nas u Beograd, da se dogovorimo o konkretnim projektima za svaku opštinu. Što se tiče Valjeva, i opština oko Valjeva, mi ćemo iskoristiti priliku što prolazi autoput jer gasovod je mnogo jeftiniji ako ide uz trasu autoputa. Mi već tokom iduće godine možemo očekivati početak radova na gasifikaciji. (23. septembar 2005).

OSTAVKA (2) – Meni su sada vezane ruke, ja ne mogu da smenim njega (Miroslava Rasulića, direktora JKP „Valjevo”). Jedino može da ga smeni SO Valjevo, a ja jedino što mogu jeste da podnesem ostavku, ako treba. Mi smo ušli u zimu, a grejanja nema! Ako čovek neće da sarađuje, ajde da nađemo drugog koji hoće. Šta ja tu mogu, ne mogu ništa da učinim dok se Skupština ne sazove! A i ako se sazove Skupština, a u stvari nema 26 odbornika, onda nema svrhe. Meni jedino ostaje da dam ostavku, pa nek se radi kako hoće! (15. novembar 2005).

OSTAVKA (3) – Voleo bih da je ova skupština danas usvojila budžet i da ja ovde sada sedim, a vi da me pitate kojom brzinom i kako ćemo trošiti pare iz budžeta. Nažalost, do budžeta nije ni došlo! Koga ćemo kriviti što ni ovda današnja skupština nije uspela? Verujte mi, ja sam danas bio spreman da ovoj skupštini podnesem ostavku i da znate ostavku sam napisao. Da je ova skupština uspela, da je budžet usvojen, ja bih se zapitao da li sam u koliziji sa Skupštinom i da li je to što radim dobro, ili nije dobro. Moja ostavka bi bila ljudska! (30. decembar 2005).

ČESTITKA – Da iskorisitim i ovu priliku da se zhvalim svima u ovom gradu, koji su nam pomogli da radimo u stvarno teškim uslovima, u uslovima jedne političke borbe, koja je takva kakva jeste. Plivali smo po nemirnim vodama, a ipak vidi se sve ono što smo uradili. Međutim, još mi je draže što će, ako Bog da, sve ono što smo ove godine pripremali biti vidljivo sledeće godine. Našim sugrađanima čestitam Novu 2006. godinu, srećan Božić i druge predstojeće praznike, uz poruku da se malo više slažemo i da se mirimo. Neka bude mir među nama i dobra volja, pa da unapredimo ovaj grad. Srećno! (29. decembar 2005).

(Iz dokumentacije Radio Patka)